Трећа сезона у историји Фудбалске лиге донела је другог шампиона и крај доминације Непобедивих из Престона. У изузетно изједначеној години пехар су на крају подигли фудбалери Евертона, са тек два бода више од дотадашњих првака. Екипа из Ливерпула започела је шампионат са пет узастопних тријумфа и већ средином јануара одиграла све лигашке утакмице сем последње (против Барнлија) и осамила се на врху са 29 бодова (скор 14 победа, реми и шест пораза). Престон је шампионат започео доста лоше и након новогодишњих празника било је јасно да ће јако тешко доћи до треће узастопне титуле најбољих у држави. Имали су седам утакмица мање и минус од 11 бодова, што значи да им је за претицање Евертона било потребно барем шест победа (или пет, уз два ремија), што је у изузетно изједначеном првенству било готово немогуће постићи. И тако се испоставило и у пракси, тим са Дипдејла славио је у четири меча, уз један реми и два пораза, спустивши разлику на два бода, али уз драстично слабију гол разлику тако да је и пре последњег кола било јасно да ће доћи до смене на трону. Обе екипе доживеле су поразе на затварању шампионата и тако је, и званично, Престон Норт Енд предао круну Евертону.

Карамеле је до прве титуле првака предводио стрелац 21 гола Фред Гири, уз подршку крилних нападача Едгара Чедвика и Алфа Милворда. Захваљујући сјајној офанзивној линији, момци са Енфилда затресли су мрежу 63 пута у току сезоне, далеко више од било које друге екипе. Победили су у 9 од 11 утакмица на свом терену, a једини минус им је што су оба пута поражени од Престона (0-1 на Енфилду, 0-2 на Дипдејлу). Ипак, титулу су освојили поштено и заслужено, Норт Енд је лоше започео шампионат и након тога нису успели да ухвате ритам и уђу у серију тријумфа која би им донела нову одбрану трона.

Иза Евертона и Престона поређало се пет екипа у само два бода разлике, тј. у три бода разлике након што је Сандерленд због административне грешке кажњен одузимањем два бода и склизнуо са пете позиције на седму. Нотс Каунти и Вулверхемптон Вондерерс завршили су такмичење са истим бројем бодова, али је куриозитет да је тим из Нотингема имао бољу гол разлику за чак 28 голова !? Све захваљујући ужасним поразима Вукова ван Молинјуа, нпр. у Дербију где су примили девет комада или у Болтону из ког су испраћени са шест голова у мрежи… Нотс Каунти је у гостима имао слабији скор (чак две победе мање), али су њихови порази углавном били тесни (једино их је Сандерленд разбио са 4-0). Још један тим који је слабо играо ван свог стадиона је Болтон, који је на 11 утакмица у гостима дао исто толико голова (Само су Акрингтон и Дерби дали мање), али превазишао очекивања код куће где је имао најбољи скор у лиги, заједно са Евертоном (по 9-0-2). Тик иза Вондерерса нашао се тим Блекбурна, пре свега захваљујући невероватном Џеку Саутворту који је постигао чак 26 голова (уз четири хет-трика) иако је пропустио неколико утакмица због повреде. Роверси су солидну сезону у првенству допунили одбраном трофеја у ФА Купу, где су у финалу победили Нотс Каунти са 3-1.

Резултат слика за blackburn rovers fa cup 1891

Седмопласирана екипа Сандерленда била је прича за себе. Дебитанти у ФЛ, били су специфичан тим по много чему, почев од чињенице да су од стране стручњака проглашени за најталентованији тим у лиги, пун одличних младих играча који су се тек пробијали на великој сцени. Екипа пре пријема није играла ни у Фудбалској Алијанси, ни у Северној фудбалској лиги, већ је узимала учешће на турнирима и играла пријатељске утакмице са тимовима из ФЛ. А све зато што је две године раније дошло до раскола у клубу, и Џејмс Алан, човек који је 1880. основао тим, одлучио је да исти напусти и оснује нови – Сандерленд Албион. Фудбал је уживао све већу популарност и на врата Црних мачака куцао је професионални статус, а његова идеја била је да се прича задржи на рекреативном и чисто спортском нивоу. Са собом је повео и већи број играча па је “оригинални” Сандерленд остао са само четири фудбалера, а захваљујући добром вођењу екипе од стране Тома Вотсона, успео да за кратко време дође до свог првог учешћа у ФЛ. А то је само почетак.

Тим Барнлија остао је ушушкан у доњој средини табеле и није имао веће бриге око опстанка, помало и уљуљкан тријумфом у Купу Ланкашира над вечитим ривалом Блекбурном годину дана раније. Реапликацију за учешће у Фл морали су да поднесу Вила, Акрингтон, Дерби и ВБА, али без превише разлога за бригу јер је руководство лиге још у току сезоне најавило проширење са 12 на 14 тимова. За додатна два места пријавили су се Стоук (шампион Алијансе за сезону 1890/91), Дарвен, Ардвик, Њутон Хит, Нотингем Форест и Сандерленд Албион. Места су добиле прве две екипе, тако да се Стоук вратио у друштво најбољих после сезон одсуства, а прилику за дебитантски наступ добио је Дарвен, тим из западног Ланкашира.

Резултат слика за darwen fc