Шта вам је прва асоцијација на речи “Евертон” и “нападач”? Дикси Дин? Данкан Фергусон? Ромелу Лукаку? Грејем Шарп? И шта им је већини заједничко осим што су тресли мреже у плавом дресу? Осим Диксија Дина, већину голгетера ливерпулског клуба кроз историју могли бисмо назвати популарном речју “корпулентан”. Већина је била висока око 185цм или више, снажна, скочна и то је на неки начин постао заштитни знак екипе са Гудисона деценијама уназад. Ипак, једна од првих правих звезда Карамела потпуно је одскакала од овог описа, још у време када се за Евертон навијало на чувеном Енфилду.

Резултат слика за fred geary

Фред Гири рођен је 23. јануара 1868. године у околини Нотингема, Хајсел Грину. Стога је било крајње логично да своје прве кораке направи у локалним клубовима, најпре Балморелу, а затим Нотс Ренџерсу и Нотс Каунтију, уз кратки излет у дресу Гримсбија. Играјући за Ренџерсе афирмисао се као млад фудбалер заједно са будућим репрезентативцима, браћом Шелтон (Алфом и Чарлијем) и привукао пажњу већих клубова. Евертон је био први који је успео да га приволи у своје редове, па се као 21-годишњак Фред отиснуо пут Ливерпула и напустио “родни” Нотингем.

Након што је премијерно издање Фудбалске лиге Евертон окончао на позицији 8, притом постигавши свега 35 погодака на 22 меча, челници клуба желели су да по сваку цену ојачају свој напад. Гири је у Нотингему тресао мреже, али га је пре свега красила брзина и енергичност. Био је висок свега 157 сантиметара, али су му ноге радиле као на батерије. Чак су и саиграчи умели да кажу да је у силној јурњави умео да заборави и на саиграче и на лопту. У тандему са Латом, уз подршку Чедвика и Милворда, тресао је мреже у својој дебитантској сезони и завршио је са 21 голом на конту, у 18 утакмица. На свом дебију на Енфилду дао је два гола Блекбурну, у мечу ФА Купа постигао је хет-трик против Дербија (до данас најубедљивија победа Карамела у свим такмичењима, 11-2), а исто је поновио и у убедљивом тријумфу над Стоуком. Награђен је позивом у репрезентацију за коју је на дебију такође постигао три гола уз две асистенције – и то против Ирске. Сума сумарум, друго место за Евертон и ореол другог стрелца шампионата за Фреда.

Када је на ред дошла сезона 1890/91, сви су желели да се оде корак даље. Плавци су сезону започели са пет победа на шест утакмица, и на свих шест се у стрелце уписао Гири. Екипа је већ средином јануара комплетирала све утакмице осим последње, и имала 11 поена више од Престона. Норт Енд је успео да приђе на два бода коло пре краја сезоне, али им је требао убедљив тријумф над Сандерлендом и пораз Евертона од Бaрнлија. Ипак, Карамеле су поражене са 3-2, а Гири са два гола ставио тачку на сјајну годину. Поново је постигао 21 гол али овога пута водио свој тим до шампионске титуле, прве у историји клуба. Још једном је добио позив да заигра за Енглеску, овога пута против Шкотске, али без учинка у тријумфу Гордог Албиона 2-1.

Као прва перјаница шампиона Фред је одлично започео и сезону 1891/92 у намери да помогне клубу да одбрани наслов најбољег. Међутим, иако је добро започео првенство са четири поготка на пет утакмица, доживео је тешку повреду која га је одвојила са терена на неколико месеци. Екипа је доживела озбиљан пад и окончала годину у средини табеле, а Гири се вратио тек пред крај и затресао мрежу још два пута.

Резултат слика за everton 1892

Након што је постао можда и прва права звезда Енфилда, сада је пред њим био задатак да то постане и у новом дому фудбалера Евертона – Гудисон Парку. И почело је као из снова – првим поготком икада постигнутим на новом стадиону, у пријатељској утакмици против Болтона. Први гол за Карамеле у званичном мечу такође је постигао он, против Нотингем Фореста, а дао је два гола и Њутон Хиту када је тим остварио прву победу на Гудисону. У тандему са Латом наставио је да игра добро и након кратког поста ухватио корак за водећим стрелцима и такмичење окончао са 19 погодака. Тресао је мреже и у ФА Купу, постигавши четири гола на три утакмице пре повреде која га је спречила да помогне екипи у последње две утакмице. Евертон је савладао Престон у полуфиналу, али затим поражен у финалном мечу од Вулверхемптона.

Та повреда на неки начин је и најавила одлазак Фреда из клуба. На терен се вратио тек на трећини сезоне 1893/94 јер је упражњено место попуњено доласком сјајног Џека Саутворта из Блекбурна. Иако је целе сезоне Гири наступио у само девет утакмица, постигао је осам погодака у покушају да докаже да заслужује да буде прва опција у шпицу. Ипак, Саутворт је решетао широм лиге и сезону окончао са 27 погодака на 22 утакмице, као убедљиво најбољи стрелац шампионата.

Своју последњу сезону у плавом дресу окончао је са четири гола на осам утакмица. Евертон је заузео позицију број 2 и изгубио трку са Сандерлендом, а Фред добио позив да остане у Ливерпулу, али поново заигра на Енфилду, овога пута у црвеном дресу. Екипу Ливерпула чекао је тежак задатак да се врати у Прву дивизију након очајне 1894/95 сезоне. Иако су га поново мучиле повреде, одиграо је 19 утакмица и дао 11 голова, помогавши екипи да обезбеди експресан повратак у друштво најбољих.

Резултат слика за fred geary

На Енфилду је остао све до 1898. када је одлучио да је доста. Повреде су га значајно успориле и ноге га нису слушале као некад стога није био у стању да константно игра на високом нивоу. За преостале три године у клубу дао је само три поготка на двадесетак утакмица. По окончању каријере вратио се у Евертон где је дуго радио на одржавању терена. Остао је упамћен као прва звезда Енфилда и један од првих фудбалера који је оставио траг на обе стране Стенли парка.

Advertisements