1893. годину памтићемо по неколико важних ствари. Сезона која је тада започела донела нам је једну нову доминантну екипу чија ће владавина енглеским фудбалом трајати нешто дуже него у случају Престона и Сандерленда. Поред тога, почело је и посртање првог шампиона, а у свет професионалног фудбала ушли су неки клубови које данас гледамо у самом врху Премијер лиге.

Резултат слика за aston villa 1893

Астон Вила завршила је сезону 1892/93 на 4. месту, али дубоко у својим замислима имала борбу за титулу и свргавање сјајног Сандерленда са трона. Екипа коју је из последње линије годинама предводио Џими Коуен, један од првих енглеских либеро играча, додатно се појачала доласком најбољег фудбалера комшијског Вест Бромвича. Радило се о Вилијему Гроузу, крилном нападачу који је уочи доласка у Енглеску као младић играо феноменално у Хибернијану, а потом постао један од првих фудбалера тада новоформираног Селтика. У Вест Брому је провео три сезоне пре него што је за нешто више од 100 фунти постао најплаћенији фудбалер тог доба и први за ког је плаћено толико новца једном клубу. Наравно, уз велике своте долазе и велике контроверзе па Гроуз једно време није ни могао да игра за Вилу јер је оптужен да је примио мито уочи самог преласка. Џон Диви и Денис Хоџетс и даље су били главне офанзивне узданице тима, а остао је и Чарли Одерсмит који је шпартао по десној страни терена. Поменути Коуен био је својеврсни феномен у то време јер је играо у центру одбране упркос чињеници да је био висок свега 169 сантиметара. Међутим, био је изузетно јак и један од најбржих фудбалера тог доба, што му је омогућавало да беспрекорно износи лопту из последње линије и покреће нападе свог тима.

Није све кренуло сјајно за бордо-плаве из Бирмингема и средином октобра имали су свега четири победе из уводних девет утакмица. Међутим, демолирање локалног ривала из Вест Брома са 6-3 покренуло је екипу која је почела да ређа тријумфе. Брнли и Шефилд Јунајтед испраћени су са по четири комада у мрежи и након изненадног пораза од Блекбурна Вила је везала шест победа и осамила се на врху табеле. Победом од чак 9-0 над Дарвеном тим из Бирмингема је дошао на +6, што је у систему где победа важи два бода ипак велика предност. Фокусом на шампионат испаштао је ФА Куп у ком су такмичење завршили већ у фебруару, али првенство је било и остало једини циљ и титула је освојена прилично рутински са 6 поена предности у односу на Сандерленд, који у четири утакмице током сезоне није ниједном успео да надмудри новог првака (реми и пораз у првенству + исти исход и у ФА Купу). Није то била онаква доминација какву смо видели у случају непораженог Престона из 1889. или Сандерленда који две године није изгубио на свом терену и притом постигао 100 голова у сезони, али ова Астон Вила је показала да је најбољи и најзрелији тим, који ће у до краја века бити најуспешнији тим у Енглеској.

Сродна слика

Џон Диви – стрелац 23 гола у сезони 1893/94

Сандерленд, и даље једини представник Севера у друштву најбољих и владајући шампион изгубио је битку на оба фронта од Астон Виле. Иако тим из Бирмингема није освојио ФА Куп, управо су они зауставили Сандерленд већ у другој рунди и тако их приморали да се окрену првенству у ком су већ имали велики заостатак. Црвено-бели су коначно поклекли на Њукасл роуду када их је са 3-2 победио Блекбурн и нанео им први пораз после више од две године, али су кључ неуспеха морали да траже у наступима ван Сандерленда, јер су у гостима изгубили чак 8 пута и притом затресли мрежу свега 26 пута, мање и од Евертона који је био тек шести…

Ова сезона означила је и почетак пада првог шампиона, Престон Норт Енда. Тим са Дипдејла најпре је остао без свог првог човека који је због наводних малверзација око клуба емигрирао у Јужноафричку републику, а екипа је остала без неких битних играча попут Ника Роса који је прешао у Евертон (а затим и преминуо од туберкулозе годину дана касније, као и Фред Дјухрст) и Томсона који је постао члан Вулверхемптона. Огромне турбуленције у клубу кулминирале су очајном сезоном коју је Норт Енд окончао на 14. мечу и морао да игра бараж са освајачем ФА Купа, Нотс Каунтијем. Срећом по њих, имали су неочекивано лак посао и славили са чак 4-0.

Најатрaктивнији фудбал на Острву те године играо је Евертон. Тим из Ливерпула није био ни близу борбе за титулу али је одиграо неке невероватне утакмице на којима је падало и по 8-9 голова. На крају сезоне на њиховим утакмицама је виђено чак 147 голова, од чега су они постигли 90. Плавци су изнедрили и најбољег стрелца лиге, Џека Саутворта, који је мрежу тресао 27 пута те године.

Насупрот њима, најдосаднији фудбал лиге играли су Болтон Вондерерси. Тим који је годинама био на прагу да се умеша у борбу за титулу сада је једва избегао испадање из лиге, а током читаве сезоне дали су само 29 голова, мање од једног по утакмици! Непојмљиво за то време…

Претеча Манчестер Јунајтеда, Њутон Хит, играо је своју другу сезону у највишем рангу, али се ни овога пута нису прославили и на крају поделили дно табеле са повратником, Дарвеном. Бараж су и једни и други рутински изгубили, од Смол Хита (данашњи Бирмингем) и Ливерпула.

Од осталих тимова вреди поменути Блекбурн који је прекинуо невероватну серију Сандерленда на свом терену и притом имао други најбољи учинак код куће, заједно са Брнлијем који је такође тријумфовао у 13 од 15 утакмица, али уз значајно слабију гол разлику. Најбољи домаћин у сезони био је је Стоук, са скором 13-1-1, али су их очајне партије у гостима где НИКОГА нису победили коштале бољег пласмана.

Tabela1

Друга дивизија проширена је са 12 на 15 екипа, Акрингтон и Бутл су се повукли услед финансијских проблема, тако да је 5 нових тимова играло своју прву сезону у професионалном фудбалу – Њукасл Јунајтед, Вулвич Арсенал, Ливерпул, Ротерам Таун и Мидлсбро Ајранополис. Север државе тако је добио два нова клуба поред тадашњег првака државе, Сандерленда, али је Мидлсбро већ након ове сезоне престао да постоји. Клуб који данас знамо под тим именом појавиће се нешто касније.

Њукасл Јунајтед изабран је као други представник Северне Лиге, иза Мидлсброа којем је годинама уназад гледао у леђа. Клуб је 1892. настао спајањем два градска клуба, Њукасл Ист Енда и Њукасл Вест Енда, а три године касније за клупске боје су изабране црно-беле, након што је дотадашњи Ист Енд носио црвене. Клуб је у својој првој професионалној сезони играо веома добро и одличним партијама у другом делу сезоне осигурао високо, 4. место, три бода иза позиције која би их одвела у бараж.

Оно што је за Север био Њукасл, то је за Југ био Вулвич Арсенал, први представник тог дела државе у професионалном фудбалу. Освојили су 9. место у својој првој сезони, а неких већих успеха неће видети још десетак година.

Водеће две позиције лагано су обезбедили Ливерул и Смол Хит. Данашњи Бирмингем Сити сезону раније није успео да се пласира у Прву дивизију након што их је у баражу победио Њутон Хит и градом су увелико провејавале приче да ће се клуб расформирати уколико се коначно не пласира међу најбоље. Цела сезона је стала у бараж меч са Дарвеном, али овога пута није било грешке и клуб се коначно домогао највишег ранга. Плаво-бели Ливерпул, у дресовима налик данашњима Блекбурн Роверса, прошетао се Другом дивизијом и завршио је без пораза, лагано победивши и Њутон Хит у бараж утакмици. До успеха их је предводио Вилијам Едвард Барклеј, први тренер у историји клуба и човек који као дугогодишњи функционер Евертона остао на Енфилду након одласка Карамела на Гудисон парк и допринио оснивању клуба који је данас један од најтрофејнијих на свету.

Tabela2

 

Advertisements