Ланкашир као регија је историјски важан део фудбала у Енглеској. Чак пет екипа оснивача Фудбалске лиге дошла је управо из ове области – Престон Норт Енд, Болтон Вондерерс, Блекбурн Роверс, Акрингтон и Брнли. Четири од тих пет тимова и данас је активно и учествује у професионалним лигама. Међутим, међу њима се налази и један мање познати, али не и мање битнији клуб. Клуб који се, географски гледано, налази у самом срцу Ланкашира и поносно носи његову ружу на грбу. Ово је прича о Чорлију.

Попут многих клубова основаних у 19. веку, и Чорли је свој живот отпочео као рагби клуб, прешавши на најважнију споредну ствар на свету 1883. године. Играли су годинама у регионалном такмичењу и тек стотинак година након оснивања су дошли у ситуацију да се боре за улазак у четврти ранг. То им, међутим, никада није пошло за руком и Чорли је већи део своје историје провео далеко од онога што данас називамо Фудбалском лигом.

Ни у најмасовнијем такмичењу на Острву црно-бели нису имали запаженијих резултата. 1987. избацили су значајно јачи и познатији Вулверхемптон и дошли до 2. рунде где су изборили поновљени меч са комшијским Престоном, али лагано капитулирали на Дипдејлу (0-5). Прошле године имали смо прилику да их први пут гледамо испред малих екрана пошто се дуел 1. рунде са Флитвудом преносио путем камера БТ спорта. Ипак, Чорли је поражен након преокрета са 2-1.

Тек нешто више успеха остварено је у трећем по важности куп такмичењу, ФА Трофеју, где је тим из Ланкашира 1996. стигао до полуфинала где је тесно поражен од Маклсфилд Тауна. Најзапаженије резултате Чорли је постигао у ланкаширском куп такмичењу за нелигашке тимове – Ланкашир Челинџ Трофеј. Ово, не толико познато и еминентно такмичење црно-бели су освојили рекордних 18 пута, најчешће у конкуренцији тимова као што су Виган, Морекамб, Саутпорт, Марин, Бероу

Резултат слика за Lancashire FA Challenge Trophy 2018

Међутим, ово није једна од оних прича о клубу који се дигао из пепела и покоравао противнике на терену. Чорли је за Ланкашир много више од обичног фудбалског клуба. Много пута ћете у разговору са Енглезима који навијају за “велике” клубове чути да повремено воле да оду на утакмицу “малог”, локалног клуба. Тако многи навијачи Њукасла воле да испрате мечеве шестолигаша из комшилука, Блајт Спартанса. Симпатизери Арсенала и Спурса често ће свратити у северо-западни Лондон да погледају утакмицу Барнета, сада члана Конференције. А навијачи велике ланкаширске четворке – Престона, Брнлија, Блекбурна и Болтона, свратиће повремено да бодре Чорли. Просечан родитељ детета из тих градова радо ће своје дете уписати да тренира фудбал управо у Чорлијевој академији, иако су им у комшилуку много јачи клубови. А ти исти клубови не гаје никакав анимозитет према свом мање успешном комшији, већ му, напротив, помажу кад год могу. Можда и највећи пријатељ током историје Чорлију је био Болтон, који му је више пута уступао стадион за утакмице ФА Купа како би клуб потенцијално зарадио више од улазница, с обзиром да Чорлијев Виктори Парк прима нешто више од 4 000 људи, а Болтонова кућа скоро 30 000. Црно-бели су им недавно узвратили тако што су, након што је меч Болтона и Брентфорда отказан због штрајка играча, понудили да угосте све навијаче домаћих на утакмици свог клуба како им већ купљене улазнице за отказани меч не би потпуно пропале.

Навијачи Блекбурна су 2012. године, незадовољни руководством свог клуба, позвали све истомишљенике да бојкотују утакмице на Ивуд Парку, и подрже локални Чорли који је имао огромних финансијских потешкоћа у то време.

chorley

И играчки кадар прожет је локалним играчима. Скот Ледер и Адам Блејкмен каријере су градили у Престону и Болтону уочи доласка на Виктори Парк. Џош О’Киф прошао је школу Блекбурна, а Луис Алмонд још једног комшијског тима, Блекпула. Један од најбољих стрелаца клуба, Маркус Карвер, каријеру је почео у Акрингтону, а пре доласка у Чорли играо за неколико локалних екипе попут Фајлда и Марина. Бивши менаџер екипе, Мет Јансен, играо је неколико година за Блекбурн, а на клупи црно-белих остао четири године пре него што је место уступио Џејмију Вермилију, још једном локалном момку који је дуго играо баш на Виктори Парку. Јансен је у Чорлију завршио након што је доживео тешку саобраћајну несрећу која га је оставила у коми и практично окончала каријеру коју је безуспешно покушавао да оживи у Болтону и Рексаму, и тек је у Чорлију успео да се скраси, одигра 50ак утакмица и на крају отпочне тренерски посао.

А колико су Ланкаширци привржени свом клубу говори и акција од пре неколико недеља у којој су навијачи прикупили 5 000 фунти како би донирали клубу да се појача и нападне пласман у пети ранг! Вермилио је довео пар играча и на крају заузео друго место, а да ли ће се сезона завршити успешно или не, тек ћемо сазнати у данима пред нама. У сваком случају, сјајан гест присталица клуба.

Резултат слика за chorley fans

Вреди споменути и да је клуб 2012. у сарадњи са руководством града Дарвена основало посебну академију за локалне фудбалере старости од 16 до 19 година који су имали прилику да тренирају под будним оком Чорлијевих тренера, а користећи инфраструктуру Дарвена.

Исто тако, Чорли као сам град од неких 40 000 становника, у туристичком смислу нуди много тога. Изнад града налази се узвишење Ривингтон пајк, познато излетиште многих Ланкашираца. У близини се налази и Кула Хотон, утврђење из 16. века.

Резултат слика за rivington pike

Резултат слика за hoghton tower

Фудбалски клуб Чорли тренутно је члан Националне лиге Север, а такмичење за сезону 2018/19 завршио је као вицешампион, и чека резултат уводне рунде плеј-офа. Ривал у полуфиналу биће му Алтрингем или Блајт Спартанс, па ће имати шансу да се после 30ак година врате у пети ранг енглеског фудбала и дођу још једном на само корак од пласмана у Фудбалску лигу. На том путу сигурно ће их подржати многи прави Ланкаширци.

Advertisements